I tako dan za danom...

Evo da objavim novi post, jer ipak vidim da ljudi, iz nekog razloga, dolaze na moj blog.. :) Pa steta bi bilo da oni kojima se dopada moj nacin razmisljanja uvek citaju stare postove.. :)
Mogla bih da napisem da trenutno nisam ogorcena ni malo, kao kad sam pisala prethodne postove.. I da sad nemam nekih posebnih osecanja koji me teraju na pisanje.. A ja inace pisem samo kada sam jako razocarana.. ili pijana :) Sada jesam razocarana, ali ne toliko da bih to prenela na papir.. Mada, trenutno se desava i nesto lepo u mom zivotu, sto pobija one ruzne stvari koje me svakodnevno okruzuju...
Iskoristicu ovu priliku da kazem da i dalje stojim iza onoga 'pazite koga pustate u svoj zivot, jer onaj koga ne pustite , sigurno vas nece povrediti'.. Stojim iza toga, ali moram naglasiti da os kako se drzim toga, sve mi nekako dolaze neki ljudi koji bi da se druze i slicno.. Sve sam ih ja prihvatila, i sve to, ali moram napomenuti da niko od njih nije usao u moj zivot.. I to je dobro.. Samo jedna osoba preti da se probije, ali i njemu ce dosta trebati da bude nesto vise od ostalih.. Sta je mene toliko promenilo? To su me pitali cak i oni koji me zanju bolje od mene same.. A ja kazem, vi.. Nisam se promenila zbog sebe, vec zbog vas.. Kakvi su ljudi prema meni bili, dobro je sto jos pricam sa nekima.. Ali niste ni svesni koliko je meni sada bolje.. Koliko sam ja smirenija i bolja od kako pazim sta i sa kim pricam.. Od kako se ne trudim da se svima dopadnem, i od kako me ljudi ne smatraju dobrom, finom, i veoma korisnom..
Nedostaju mi oni dani kada sam imala milion prijatelja.. Ali verujte, bolje je imati jednog pravig, nego milion idiota koji iskoriscavaju, pa se posle kad ja to primetim, odvoje i krenu da pricaju kako sam ja ta koja se promenila...
I tako ja se opet iznervirah, i pokazah da je meni I DALJE STALO, ali opusteno.. Dok to ne vide oni ljudi koji ne trebaju da vide, ok je..
I tako.. Ovim postom se vratih medju bloggere, i moram priznati da je lepo to sto se moj bolg cita.. Hvala vam na tome..
Veliki pozdrav svima! :)

Ovog puta, nikada vise je zauvek. Ne mogu vise. Moja prica traje od kako znam za sebe.  Od kako znam za sebe, od kako sam deo nekog okruzenja van porodice, imam ljude kojima dajem sve i koji su na mojoj listi za danonocnu i bezuslovnu ljubav. Nekada su ljudi ispadali sa te liste koliko ih je puno bilo, a danas, evo ovog trenutka ima ih jedva troje ( ne računam ljude sa kojima imam rodbinske odnose i koji stvarno zasluzuju specijalno mesto u mom zivotu). Necu vise nikome poklanjati nista sto prvo iskreno ne zasluzi. Necu vise da se cimam oko nebitnih ljudi koji samo znaju da iskoriscavaju.

Koliko sam samo puta rekla da necu vise nikoga pustiti da mu budem najobicnija krpa kojom obrise pod kada se zaprlja. Ne mogu da verujem da opet nisam videla da cu biti iskoriscena i ogorcena. Tako bih sada volela da imenujem i da ispljujem direktno u lice sve one osobe koje su to zasluzile (a ima ih podosta). Ali necu to da radim. Pas koji laje ne ujeda. Ne laje mi se uopste, a kada dodje vreme za to ujescu i to tako da nece zaboleti kao ujed psa, vec kao ujed zmije, neke otrovnice. Eto, lazni moji prijetelji, sta ste mi uradili. Eto koliko sam ogorcena postala. Toliko ogorcena da samo cekam kada ce mi sledeca osoba zabosti noz u ledja. I samo gledam ko je sledeci. Mislila sam da ipak ne treba vreme da bi mi neko bio dobar prijetelj, ali izgleda da je ono najbitnije. Samo one osobe koje su dugo tu su se pokazale kao istrajne i kao one koje valjaju i vrede. Mada, opet ne bih da imenujem, ali postoji jedna osoba, koja me je povredila vise nego bilo ko na ovom svetu, ikada, a bio je jako dugo u mom zivotu. Jako, jako dugo. I onda mi je  samo, odjenom, eto tako, okrenuo ledja. Zaboravio na nase prijateljstvo. Odbacio cinjenicu da sam ga volela vise nego ikoga.  Sto je najgore, ja njega i dalje volim. Tj, volim uspomenu na ono sto je bio. I danima razmisljam o tome kako bi bilo lepo da mu posaljem poruku da probam, ako nista drugo, bar da saznam zasto vise nismo ono sto smo bili, zasto vise nismo nista, zasto je jednostavno postao prolaznik koji mi se javi, eto tako, cisto da ne bilo pitanja ljudi koji znaju da smo bili najbolji. Koliko samo puta dnevno pomislim na njega, na svog najboljeg druga koji mi je znacio sve. A onda se setim trenutka koji je srusio sve...  Sve sto smo godinama gradili. I sve ono sto smo imali. Onog trenutka kada me je spustio vise nego iko ikada. Mislila sam da tako nesto postoji samo u pateticnim filmovima, kad ono, vidi, desilo se i u stvarnosti, tj meni licno. Znate one scene u filmovima kad neki lik lezi u blatu porazen sa svih strana.. E pa desilo mi se, samo bez tog blata. Niste ni svesni kakav je osecaj kada vas najbolji prijatelj izda, okrene vam ledja, bez i jedne, jedine reci, bez ikakvog objasnjenja, bez icega.. Znate kako je to?

Sigurno ne, jer se to ne desava nikome ko to stvarno nije zasluzio. Da je to bio bilo ko drugi, ne bi mi bilo krivo. Ne bi mi bilo tesko, ali to je uradila osoba koju ja znam, koju sam mislila da znam. Ali zasto sada trositi reci na takvu osobu? Uvek cu voleti tu uspomenu na njega, i uvek ce me uspomena na ono sto mi je uradio iznova vracati na dno. 

I evo sada, ove veceri, nije mi dobro. Ni fizicki, ni psihicki. I, po ko zna koji put, pokusavam da uradim nesto sto bi popravilo ovo moje (ne)raspolozenje. I, po ko zna koji put, uspevam samo jos dublje da utonem u samocu i  sve ono sto me boli i tisti. Ne mogu vise da se izborim ni sa cim sto se cini problematicnim veceras, i to opet iz istog razloga. Vezana sam isuvise za ljude, za svakoga ko prodje kroz moj zivot. Necu vise da se vezujem ni za koga. Posebno za one ljude kojima sam samo period u zivotu. Za one ljude kojima sam sve dok ne nadju nesto bolje. Pa kad ih to –bolje- ispali, opet zovu mene. I ja sam opet tu... E pa necu vise. Ne pada mi na pamet.. Po cenu neprijatnosti i svadja, necu vise nikome da se prepustam. Necu vise nikome da sluzim samo kao rame za plakanje. Volim ja da slusam i kada je nesto veselo, a ne samo tuzne dogadjaje. Volim ja da pricam o svemu, a ne samo da delim savete ili da jednostavno budem tu. Necu bre vise! Ovaj put stvarno vise necu. Zao mi je, stvarno mi je zao sto je to tako, ali je tako.

Velike promene sada primecujem. To traje jos od januara. Ih taj januar.. Ih sve te stavari.

Opet sam pisala u prazno. Opet se derem na samu sebe. Opet razdirem celo svoje telo. A to niko ne cuje. Naravo, zasto bi to bilo ko cuo, kad nema nikakvu korist da izvuce od toga?

Opet sam besna! A sada sigurno nije pms..

Ovo je verovatno moj oprostaj od bloga. Ne obecavam, ali mislim da jeste... Budite mi pozdravljeni i zapamtite: sluh poklonite svima, ali glas retkima. Birajte ljude koje pustate u zivot, jer vas oni koje ne pustite sigurno nikada nece povrediti. Birajte ljude koje pustate u zivot, jer ce ga oni graditi i pregradjivati istog trenutka kada ih pustite unutra.

Ali opet, sta sam ja? Razmazeno 19naestogodisnje deriste koje misli da je na prekretnici zivota, jer je napusteno sa svih strana. (cast izuzecima, kojih da nema svih ovih godina, verovatno ne bi bilo ni mene sada...)...

Ja sad evo pisem da bih pogazila svoj prethodni post..Ja obicno ne gazim svoje reci, ali kad lupim glupost, moram da se ispravim..
Kod mene, sve sto osetim je iskreno i jako.. Npr, tuga.. Koliko sam je puta osetila..bila je jaka i svaki put sa razlogom me je pogodila... Sreca... Jako cesto sam srecna, ali za to mi ne treba razlog i meni je to dovoljno...
Ljubav..jeste, osetila sam je..ali prema mami.. A ono od proslog puta.. Samo sam se malo zaljubila.. i proslo me je.. i htela sam da izrazim tu svoju opterecenost recima 'volim te'.. Hvala bogu pa sam samo posmislila na to i odljubila se pre nego sto je doslo do toga..
Necu vise pisati za sada.. samo je bila poenta da pogazim sta sa rekla.. :) lov ya all

Citajuci prokletu avliju koji je inace roman bez i jednoh jedinog direktnog ili imenovano zenskog lika dosla sam do zakljucka da su zene mnogo osetljive...
I da su one ustvari te koje izmame osmehe i komplimente od muskaraca...
Nekom muskarcu moras da naglesis nesto da bi on to primeto... Evo npr ja. Ja bih trebalo svom voljenom da se unesem u facu i da se izderem na njega i da vristim VOLIM TE, da bi on shvatio da mi se svidja..Ustvari ne.. I kad bih to uradila on bi me pitao na cemu sam, jer zna da nikada nikome nisam rekla volim te, i zna da nemam ni nameru da to   uradim sve dok to stvarno ne osetim,  sve dok ne vidim da ce to osecanje trajati.  E onda ja sebi postavim pitanje... Zasto uopste pomisljam na reci -volim te- kad je on u pitanju? Ne znam... Mozda zato sto se svi u mojoj okolini toliko savrseno vole i maze i paze da ja jednostano zelim da se osetim isto tako..Iako znam da ce me sve ovo proci, i da je sve ovo samo nacin da izbegnem surovu stvarnost u kojoj je sve manje i manje zivih, ja ipak ne primecujem osobu koju do pre neki dan jesam...
Ali, sve je to zivot...I ovo je samo dokaz da sam malo omatorila i da imam potrebu da kazem 'volim te', i da osoba kojoj to kazem to stvarno zasluzi i shvati me ozbiljno...Mada...sve su to pusta mastanja..Ne verujem da cu ikada naci osobu koja ce mi odgovarati... Jer ja jako malo takvih...
Ponovni pozdrav onima koji me citaju, jer opet sam tu :)

Npunih i ja 18 godina...Mislila sam da je neshto posebno..ali verujte, nije! Samo moram da se cimam oko dokumenata i slichno.. Buff

Nisam dugo pisala.. Pa sad..nie da mi se nishta nie deshavalo.. Bila sam u nekom tripu da sam se zakachila za jednog lika..al to je bio samo trip...Sad mi ni najmanje nije stalo do njega..Nebitno to...Bila sam na Zlatiboru sad u nedelju(na jedan dan) i videla sam najvetju greshku svog zivota ( zbog koje bi sad mogli da me u zatvor strpaju{pedofilija} ), pa se onda vratila i zaradila takvu prehladu...da je to katastrashno..

Ali ni to shta se meni deshavalo nije bitno... Sve u svemu zachin C...
Ovaj post zelim da posvetim ljudima sa neta koji josh odavno nisu samo ljudi sa neta za mene.

1. PIRINAC - to je moj baaaaaata i zelim da mu se i ovim putem zahvalim shto je tako diiiivan i doobaw i brizljiv i pazljiv... Zelim mu puuuuno sretje u ziiiiivotu i shire...

2.  Droga - netju retji nishta... Nek bude samo da on za mene nije 'chovek sa neta'

3. IRREAL... Njega(kao i ChRiStInU) ni ne rachunam u net vishe..{ChRiStInU nikad i nisam}

4. T-A-R-K-A-N  --- Njega znam od kako dolazim na net... I divna je dusha od choveka.. Nadam se da tje uspeti u zivotu.. :)

I...josh je mnogo njih tu, ali ovi su najbitniji... Ne zelim da sad nabrajam josh ovde sa strane, jer sam sigurna da tju zaboraviti nekoga...

I tako... Eto novog posta :D Do sledetjeg...c ya ! :D 

Sedim ja tako na nekom rodjendanu i uzivam u svom preslatkom alkoholnom picu i onda me nesto prekinulo. Podignem ja glavu, da vidim ko se to usudjuje da me omete, kad ono neki lik citira mi pesmu 'zasto cura sedi sama?' ... Pogledam ga, nasmejem se i vratim se carima svog vinjaka... Kad posle dve sekunde opet... Vidim ja dno moje case i kazem liku: e ajde ti prosetaj, donesi mi neki alkohol. On mukica ode, donese, i sedne pored mene u nadi da cu da pricam sa njim... Samo mu kazem 'sad mozes da ides'... I onda su dolazili jedan po jedan, poredjali se kao da delim bombone. One najuporniji su bili pocasvovani i dala sam im da donesu pice i mojim drugaricama. E a kad su doneli i oni su dobili jedno 'sad mozes da ides'...
E sad, neko ce da kaze, vidi ovog kretena, pise kao da je ona neko i nesto, dza, bu, ali ali ova prica ima poJentu: ja sam mnogo dobra osoba koju su iskvarili neki ljudi( necu da pominjem da je to moja drugarica Kristina) i recicu da sam ja ustvari mnogo verna osoba. Vidite, ja celo vece nisam htela da ostavim svoju ljubljenu casu. Bila sam joj do kraja verna. Samo ona i zasluzuje da budem maksimalno verna... :D
p.s. ljudi, ne zamerite na ovakvom postu, mno'o sam dobro raspolozena... Ljubim!!!!! Kriss, tebe ne :)))

E pa ovako...Ja sam vecheras, jedva, se nakanila da odem kod svog druga iz detinjstva i extra sam se provela. Kod njega su bili jos par ljudi koje extra gotivim, isli smo zajedno u osnovnu. I tako, oni su se nacirkali jos pre nego sto sam ja dosla, i nije bilo fora da se i ja ne pridruzim...Mada...po prvi put u svom zivotu sam pila, a ni malo se nisam napila. I bilo mi je eeextra! a oni su debili...Sta sve nisu radili...Ali meni nije to bilo neobichno...jer...odrasla sam sa njima...8 godina delili vazduh...

I oni su tako...u jednom trenutku svi poskidali majce, da ih slikam...i onda sam ja zaboravila da sam odrasla sa njima... Uf kako dobro izgledaju... bez majci ;) Salim se... Samo jedan od njih nije isao sa nama u osnovnu...i na njemu su mi ochi ostale ;) Ali tek tada sam skontala da, ma koliko mi je neko lep, ja mislim na jednu jedinu osobu... ;) Ma nebitno to... Vazno je da ja imam drugove kakve niko nema...I da me bas boli uvo za sve, zato shto imam njih.I oni me cine...posebnom...Uh sto ih volem!!!

I ja sad ne znam sto sam ovo pisala...ali jbg.. ;)

Ae pa se chitamo...Kissy kisssy

A - ananas :)) m,m,m,...

B - Bulgaria - moja nesudjena zemlja

C - Cile, jedan on mojih mnogobrojnih nadimaka

Č - češkanje-na to padam 100%

Ć - Ć! Skraćenica za ćao koju često upotrebljavam

D - Danilo - sve moje igračke se zovu tako

Dž - Džeparos koji je Kristini ukrao novčanik,kreten!:)

Đ - Đunis, mesto blizu Kruševca i Stalaća koje ne podnosim!

E - Eliksir, da mi je jedan da nikad ne umrem ;p

F - Francuska i njihov jezik...nekako prefinjeno ....

G - Goran, moj bata, kog mnoooogo volem ;)

H - slovo koje se u francuskom ne chita :)

I - Ivan---bilo ih je mnogo u mom zivotu :)

J - Jovica!Moj tata! :))))))

K - Kristina(najortakinja)! :) Kragujevac! :)

L - Lena, volim kad me tako zovu, a retko ko ko je iz Srbije to radi...To bugari tako kad odem tamo..

Lj - Ljubav _ reč koja mi bas nista ne znaci ! ;) Bar ne još :)

M - Marko, gad nad gadovima, skotina, seljak itd...AaAa, mrzim ga!

N - Nikola, sve suprotno od Marka :) 1.najdrug, 2.sestrić(tetkina naslednica ;p) 3. bata moje qme ;)

Nj - Njanja - moja sestra Sanja na koju lichim

O - oči, smorile me... :(

P - PLAZMA! :D

R - Radmila, mia kerida ermana et Rajko - mio kerido(prva ljubav),koja mi vise ič ne znači ;)

S - Stanojević_moje prezime_ponosno ga nosim!

Š - he he...obozavam ovo slovo,poshto ni jedna od moje tri najortakinje ne zna da ga uzgovori kako treba! :)))

T - Tata! Najbitnija osoba u mom zivotu! :)))

U - usb ( ne znachi mi nishta ali ajd da napishem )

V - Vladimir! Mnogo Vladimira u mom zivotu! I svi mi znace, na neki nachin! A najvise moj 'tata'! :))

Z - Zlatni Pjasci - mesto u Bugarskoj koje obozavam! ;)

Ž - Žitarice!Biologija!Dana!Uf..to much asocijacija!

Heh..videla od ostalih pa i ja napisah ovo...Mada...Jedino dve ili tri stvari su mi stvarno bitne od pomenutih, ali šta je tu je... Kissy kissy.. :D

p.s. Eto i ja umem da budem extra raspolozena! :D

Nova godina, euforija, qrac, palac... Ja se izvinjavam shto psujem, ali imam razloga za to... Opet sam besna.. Znam da cu za 20 min biti mirnija i normalnija, ali ne mogu da verujem da jedna jedina stvar moze da promeni, izmeni i izbrishe sve divne stvari kojim je pocela ova godina... I bilo je odmah po pocetku nekih loshijih stvari, ali, uz prave ljude, proslo je i meni je, na neki nacin i drago sto su se desile. I onda dodje neko moje delo i unisti sve... Ma ja sama sve krojim... I sama sebe unistavam... I zato sada postajem bezosecajna zver koja gleda da samo njoj bude dobro... Bez obzira da li to nekoga povredjuje ili ne... Radim od sad samo za svoju dusu.. I znam da tju i tako povrediti sebe...ali ja stvarno ne znam vise kako. Nije mi bitna skola, nije mi zanimljivo izlazenje, ne privlachi me nikakav hobi... Nemam interesovanja. I ovo nije pms. Ovo sad je nesto lose. I ne znam kad ce da me prodje.. Sad razumem one koji utehu nalaze u alkoholu... To su samozivi kreteni koji ne znaju da pogledaju problemu u oci vec pokusavaju nekim apsurdno glupim merama da ga zaobidju. To su dokoni ljudi koji ne znaju da se organizuju. To su ljudi koji predstavljaju maketu onoga sto ja postajem... Sada stvarno ne vidim svrhu.. I zasto sve to ? Samo zato sto mi je neki tamo, vec sutra nebitan lik, stavio do znanja da mu ne znachim? Samo zato? E pa bas zato i treba da budem alkos... Bas zato sto dozvoljavam da mi neko tako neshto uradi. Necu vise da se vezujem ni za koga... Jer svaki me povredi...Hocu da  i moja prica ima srecan kraj. Hocu da kazem:'bilo mi je lepo sa njim'. A ne,  ' joj, boze, pa sta sam ja to radila?'. I evo sta sam sad... Neodgovorno, nedokazano derishte koje nema sta da radi nego svoju energiju destruktivno kosristi nad tastaturom.. Kako ja umem ponekad da budem srecna... Kako ja umem dobro da se pravim.. Sta je svrha svega? Ni do chega mi nije stalo... Postala sam upravo ono sto sam se nekad pravila da sam..